СЕ СЕЌАВАШ ЛИ?
Се сеќаваш ли?
Кога беше мала
кога си игравме зад зградата,
јас бев таткото, а ти мајката.
Се сеќаваш ли?
Кога беше мала
се сончавме во дворот,
јас на зелената, а ти на жолтата сламарица.
Се сеќаваш ли?
На скали, на черги,
седнати, еден троножец маса ни беше,
а ние јадевме леб, патлиџан и сирење.
А, се прашуваше ли тогаш,
зошто не можеш да мочаш стоечки?
Кога беше мала
кога си игравме зад зградата,
јас бев таткото, а ти мајката.
Се сеќаваш ли?
Кога беше мала
се сончавме во дворот,
јас на зелената, а ти на жолтата сламарица.
Се сеќаваш ли?
На скали, на черги,
седнати, еден троножец маса ни беше,
а ние јадевме леб, патлиџан и сирење.
А, се прашуваше ли тогаш,
зошто не можеш да мочаш стоечки?
Етикети: poetry
2 Comments:
...it forces me to smile. But I dont mind it really.
By
Анонимен, at 3:28 попл.
Се сеќавам :)
By
Анонимен, at 6:25 попл.
Објави коментар
<< Home